МАНАСТИР ГРАЧАНИЦА Милка Чанак Медић и Бранислав Тодић

Тврди повез.

Грачаница се, као и село образовано око ње и речица на чијој је обали подигнута, повезује са Градином, остацима римског и рановизантијског града Улпијане, удаљеног само један километар од манастира. Град је био основан у време цара Марка Улпија Трајана (98-117) и назван је по његовом имену. Рано је стекао статус муниципијума и постао политички, економски и културни центар провинције Дарданије. Улпијана је страдала у једном нападу Гота (471.године) и поновни значај је доживела у првој половини 6.века, у време цара Јустинијана, када је добила и нови име – Јустинијана Секунда. За прехришћанско раздобље Улпијане се везује податак да су ту, вероватно у 2.веку, мученички завршила живот два брата градитеља и каменоресца, Свети Флор и Лавр, чија се успомена у православном календару слави 18.августа.
Разарањем Улпијане крајем 6.века није се, међутим, угасила успомена на овај древни и важни град. По њему је названа шира област која је у словенизираном облику добила име Липљан, а једно насеље удаљено десетак километара од античке Улпијане постоји и данас под тим називом.

Грачаница је последња задужбина краља Милутина (1282-1321), највећег ктитора међу српским средњевековним владарима, о коме је његов савременик архиепископ Никодим једном приликом написао:“ Следећи свете своје прародитеље и родитеље, који подигоше славословља божанствене домове светих цркава у отачаству своме, и оно што су они испунили и довршили, потврђује, и још што је непотпуно остварује, и довршава, не само у свом отачаству, Српској земљи, него и у околним му царствима, што их не могадосмо овде све пописати“.
Етимолошка основа назива Милутинове задужбине је реч „град“ и она се дуго чувала у писању. Као и у другим сличним топонимијским изведеницама, град је увек означавао неку урбану целину или грађевински комплекс који је претходио новом манастиру или насељу.